U skorije vreme prоčitao sam nekoliko knjiga uglavnom iz žanra naučne fantastike, koje se smatraju klasicima. Ovo su moji utisci o njima.Prvo, tri knjige iz Asimovog ciklusa "roboti". U tom ciklusu je Isak Asimov formulisao svoja tri legendarna zakona robotike, koji su poznati i širokoj publici. Skorašnji film "Ja, robot" sa Vil Smitom u glavnoj ulozi, iako slab pomogao je da se iznova popularizuju Asimovljevi romani. "Robotski" ciklus se sastoji iz:
- Ja, Robot (kompilacija priča, i po mom mišljenju najvrednije iz celog ciklusa)
- Pod Čeličnim Nebom (prvi roman o detektivu Bejliju, a ostali ovde navedeni su nastavci te sage)
- Golo Sunce
- Roboti Zore
- Roboti i Carstvo
Sledeća tri sam od skora nabavio i pročitao. Asimov tu izlaže jednu viziju razvitka ljudi. Naime čovečastvo je otkrilo metode putovanja svemirom i kolonizacije drugih planeta, a uporedo razvilo i unapredilo korišćenje robota. Međutim, kolonizovani svetovi su mnogo brže napredovali od matice, zbog daleko masovnijeg korišćenja robota i većih resursa, i u jednom momentu zaratili sa njom. Iz ovog rata Zemlja je izašla totalno poražena. Kolonije su razvile specifičan način života, uglavnom nalik aristokratiji grčkih polisa. Stanovnici se bave umetnošću, naukom, sportom i sl. a veštački produženi životi i planirano rađanje (neka nakaradna varijanta eugenike) im omogućuju izuzetno stabilno društvo. Roboti rade skoro sve ostalo. Sa druge strane, zemlja u kojoj postoji odbijanje da se masovno koriste roboti, je tehnološki daleko iza kolonija. Takođe zbog nekontrolisanog rađanja došlo je do prenaseljenosti i hiper urbanizacije. Ljudska milijardska populacija grupisana je u nekoliko desetina podzemnih mega-polisa, (nekadašnji, Njujork, Moskva...) a površina planete je uglavnom napuštena, i na njoj rade samo roboti. Ovo je razvilo jednu agorafobičnu civilizaciju, koja ceo život proživljava u "čeličnim pećinama" (originalni naziv knjige - "Ispod čeličnog neba"), ili bolje rečeno ljudskim košnicama.
Jasno je da su ovo dva ekstrema, sa jedne strane, ekstremni individualizam kolonista a sa druge strane ekstremni kolektivizam matice. Način razvoja te dve civilizacije je prezentiran uverljivo i logično, i to je najbolja strana ovih romana.
Glavna nit koja se provlači je neumitna propast i jednog i drugog obrazca, i potreba da se kolonizuju nove planete, kombinovanjem najboljih delova oba sistema. Međutim mržnja i nepoverenje ove dve zajednice prestavlja glavnu prepreku tome.
Na ovoj podlozi odvijaju se klasične detektivske priče. Glavni junak Jelidža Bejli je nisko rangirani detektiv pri Njujorškoj policiji, kome spletom okolnosti (u "Pod čeličnim nebom") biva dodeljen slučaj od velike političke važnosti, da reši ubistvo jednog "svemirca" (naziv za koloniste) u njihovoj omanjoj bazi na zemlji. Kao vrhunac problema dobija i robotskog partnera Danil-a, kojeg treba da nadigra u svojoj istrazi. Nakon niza peripetija, on rešava slučaj i postaje izvestan most između ova dva podeljena sveta.
Sledeća dva romana, uglavnom prate ovaj isti obrazac premda se događaju na drugim planetama, bilo to ultra individualistička Solarija, gde stanovništvo komunicira preko naročitih holograma i užasava se ljudskog kontakta, ili Aurora, glavna planeta kolonija koja deluje samo kao blaža varijanta Solarije. Vidi se i izvesno "stasavanje" glavnog lika, koji postaje vezan za svog robotskog partnera a uz to prihvata ideju zajedničke kolonizacije novih svetova, i postaje vođa jednog takvog pokreta.
Lošija strana ovih dela je izvesno ponavljanje, koje se da primetiti u "Golom suncu", a sasvim je očigledno u "Robotima zore". Takođe, metod rešavanja zločina koji sledi Elidža sa beskrajnim logičkim dijalozima, i razmatranjem svake moguće opcije pa i one najbesmislenije, zna da zamori čitaoca. Ali najveća mana je što gledano na višem literarnom nivou, ove knjige nemaju šta da ponude. To su kvalitetni detektivski SF romani, sa malo sociopolitičkog razmatranja, i to je sve.
Kao takve, preporučujem ih tvrđim fanovima SFa a ostalima da bolje utroše vreme na nešto drugo. Izuzetak od ovoga je "Ja, robot", dela koje svakako treba pročitati.
